Ru­ska flo­ta ko­ja je uplo­vi­la u Bo­ku po­čet­kom 1806. go­di­ne, za­jed­no sa Bo­ke­lji­ma i Cr­no­gor­ci­ma vo­di­la je bor­be pro­tiv Na­po­le­o­no­ve voj­ske, ko­ju su Du­brov­ča­ni pri­hva­ti­li u grad­ske zi­di­ne. Na­kon ru­sko-cr­no­gor­sko-bo­kelj­ske ofan­zi­ve na Du­brov­nik, Fran­cu­zi­ma je sti­glo po­ja­ča­nje i usli­je­dio je nji­hov kon­tra­na­pad u sep­tem­bru 1806. Glav­no­ko­man­du­ju­ći fran­cu­ske voj­ske bio je mar­šal Ogist Mar­mon.
Plan ge­ne­ra­la Mar­mo­na bio je da obi­đe Ru­se, Cr­no­gor­ce i Bo­ke­lje, od­sje­če ih od tvr­đa­va Her­ceg No­vi i Špa­njo­la i uni­šti. Po­sli­je uni­šte­nja glav­ni­ne voj­ske sma­trao je da bi la­ko za­u­zeo Her­ceg No­vi i Ko­tor. Ključ­ne po­dat­ke o bi­ci za Her­ceg No­vi iz­nio je Vla­di­mir Bro­nev­ski u svom dnev­ni­ku. On iz­no­si po­da­tak da je Mar­mon ras­po­la­gao sa 20.000, dok su Ru­si ima­li 3.500 voj­ni­ka. Broj Bo­ke­lja i Cr­no­go­ra­ca se pro­cje­nju­je na 2.000 ma­da je taj broj te­ško i pri­bli­žno pro­ci­je­ni­ti. Je­di­na pred­nost bra­ni­la­ca bi­la je ar­ti­lje­ri­ja, što na kop­nu što na bro­do­vi­ma što je Se­nja­vin uspje­šno is­ko­ri­stio.
Ko­man­dant ru­skih kop­ne­nih sna­ga bio je ge­ne­ral Pa­pan­do­pu­lo, ina­če Grk po ro­đe­nju. Pot­pu­kov­nik Kni­per ko­man­do­vao je 14. eger­skim pu­kom. U bor­ba­ma su uče­stvo­va­li i pri­pad­ni­ci mor­ske pje­ša­di­je 2. i 4. mor­skog pu­ka, kao i pri­pad­ni­ci 13. eger­skog pu­ka. Cr­no­gor­ci­ma je za­po­vje­dao vla­di­ka Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš, Bo­ke­lji­ma gro­fo­vi Đor­đe Voj­no­vić i Sa­vo Ive­lić dok je ad­mi­ral Dmi­trij Ni­ko­la­je­vič Se­nja­vin ob­je­di­nja­vao ko­man­du svih je­di­ni­ca. Po­čet­ni sa­ve­znič­ki po­lo­žaj bio je na De­be­lom bri­je­gu.
Kor­pus ge­ne­ra­la Mar­mo­na u to­ku no­ći 29. na 30. sep­tem­bar kre­nuo je iz Cav­ta­ta sa 6.000 voj­ni­ka. Plan je bio da stig­ne do ru­skog lo­go­ra na De­be­lom bri­je­gu pri­je zo­re, ali ve­li­ko ne­vri­je­me spri­je­či­lo ga je da stig­ne na vri­je­me. Po do­la­sku po­ti­snuo je Ru­se, Cr­no­gor­ce i Bo­ke­lje. Vla­di­ka je bio u te­škoj si­tu­a­ci­ji i po­vu­kao se put Mo­kri­na. Je­dan fran­cu­ski ge­ne­ral sa dva ađu­tan­ta na­le­tio je na če­tu Ri­šnja­ni­na gro­fa Sa­va Ive­li­ća i ubi­je­ni su u bor­bi. Ge­ne­ral Pa­pan­do­pu­lo opa­zio je se­dam ne­pri­ja­telj­skih ko­lo­na od ko­jih je sva­ka bi­la ja­ča od nje­go­ve voj­ske. Po­vu­kao je svo­je de­sno kri­lo put Moj­de­ža gdje je na zgod­nom mje­stu za­u­zeo po­lo­žaj. U Moj­de­žu su mu se pri­klju­či­la dva ba­ta­ljo­na Ko­li­van­skog i Ko­zlov­skog pu­ka i če­ti­ri če­te Vi­teb­skog pu­ka, ko­ja su sti­gla sa Kr­fa. Se­nja­vin je do­šao u lo­gor Pa­pan­do­pu­la i bo­drio voj­sku. Tra­žio je da se po­lo­ža­ji dr­že što du­že. Vra­tio se u Her­ceg No­vi da pri­pre­mi od­bra­nu.
Istog da­na Mar­mon je kre­nuo u dru­gu fa­zu svog pla­na. Kre­nuo je sa ve­li­kim sna­ga­ma pre­ko Gor­nje Vi­ta­lji­ne sa ci­ljem obi­la­ska li­je­vog kri­la ru­ske voj­ske.
Sle­de­ćeg da­na, 1. ok­to­bra, ge­ne­ral Mar­mon je zo­rom na­pao sna­ge ge­ne­ra­la Pa­pan­do­pu­la ko­ji je pod svo­jom ko­man­dom imao ru­ske re­gu­lar­ne sna­ge. Ru­si su se bra­ni­li, ali Mar­mon je u bor­bu uveo no­ve svje­že sna­ge dok Pa­pan­do­pu­lo pred­ve­če ni­je po­vu­kao 13. eger­ski puk na re­zer­vni po­lo­žaj. Ru­si ni­su do­bi­li po­ja­ča­nja i po­vu­kli su se. Istog da­na je na­pad usli­je­dio i na vla­di­ku Pe­tra ko­ji je po­ti­snut, ali je on za­hva­lju­ju­ći te­re­nu po­god­nom za od­bra­nu ipak sa­ču­vao svo­je po­lo­ža­je oko Mo­kri­na. Cilj ovog na­pa­da je bio ugro­ža­va­nje de­snog kri­la ge­ne­ra­la Pa­pan­do­pu­la.
Fran­cu­ske sna­ge iz Vi­ta­lji­ne kre­nu­le su pre­ko br­da i se­la Žvi­nja sa ci­ljem od­sje­ca­nja ru­skog li­je­vog kri­la iz­la­skom na ušće Su­to­ri­ne. Da bi obez­bi­je­dio is­pu­nje­nje svog pla­na, Mar­mon je ne­pre­kid­no na­pa­dao cen­tar ru­ske voj­ske u Su­to­ri­ni. Sre­ćom Ru­si su se na li­je­vom kri­lu ju­nač­ki bo­ri­li i omo­gu­ći­li iz­vla­če­nje glav­nih sna­ga. Glav­nu ulo­gu u odr­ža­nju li­je­vog kri­la od­i­gra­le su ma­li je­dre­nja­ci i bar­ka­se ko­je su da­le va­tre­nu po­dr­šku tu­ku­ći kar­te­čom po Fran­cu­zi­ma ka­da su se ovi pri­bli­ži­li ušću Su­to­ri­ne. Ovo je omo­gu­ći­lo po­vla­če­nje Ru­sa u tvr­đa­vu Her­ceg No­vi. (Kar­teč je to­pov­sko đu­le pu­nje­no ku­gli­ca­ma olo­va i če­li­ka)
U to­ku no­ći 1. na 2. ok­to­bar vi­ce­ad­mi­ral Se­nja­vin kon­cen­tri­sao je svu re­gu­lar­nu voj­sku u tvr­đa­vi. Ci­je­le no­ći bro­do­vi su do­vo­zi­li mor­na­re i voj­ni­ke, ali i to­po­ve sa bro­do­va. Po­sta­vlje­na je ba­te­ri­ja na skri­ve­nom mje­stu. Li­nij­ski bro­do­vi (je­dre­nja­ci sa tri pa­lu­be, naj­moć­ni­ji tip rat­nog je­dre­nja­ka) „Ja­ro­slav” (za­po­vjed­nik ka­pe­tan 2. ran­ga Mit­kov, 74 to­pa) i „Sv. Pe­tar” (za­po­vjed­nik ka­pe­tan 1. ran­ga Ba­ra­tin­ski) bi­li su po­sta­vlje­ni sa obje stra­ne tvr­đa­ve Her­ceg No­vi. Ta­ko­đe Se­nja­vin je po­sta­vio ma­nje bro­do­ve ta­ko da mo­gu da da­ju va­tre­nu po­dr­šku u slu­ča­ju na­pa­da na tvr­đa­ve Her­ceg No­vi i Špa­njo­lu.
Mar­mon ni­je ras­po­la­gao ja­kom ar­ti­lje­ri­jom i ni­je se usu­dio na ju­riš. Ri­je­šio je da po­di­je­li voj­sku u dvi­je ko­lo­ne. Jed­nu da upu­ti u Ri­san, pre­ko po­lo­ža­ja Cr­no­go­ra­ca i Bo­ke­lja na Mo­kri­na­ma, i da­lje u du­bi­nu za­li­va, a dru­gu da osmo­tri tvr­đa­ve ma­njim sna­ga­ma i po­ku­ša na­ma­mi­ti voj­sku iz njih a on­da ih od­sje­ći i uni­šti­ti sa­kri­ve­nim sna­ga­ma.
Na­pad na No­vi usli­je­dio je 2. ok­to­bra. Mar­mon je ko­lo­nu po­di­je­lio na dva di­je­la. Jed­nu je usmje­rio na tvr­đa­ve, od­no­sno grad Her­ceg No­vi i Špa­njo­lu a dru­gu put Moj­de­ža, Mo­kri­na i Ka­me­nog. Fran­cu­zi su pa­li­li se­la vje­ro­vat­no sa ci­ljem da iz­vu­ku voj­sku iz tvr­đa­ve. Fran­cu­ska ko­lo­na ko­ja se pri­bli­ža­va­la tvr­đa­vi bi­la je iz­lo­že­na ar­ti­lje­rij­skoj va­tri sa „Ja­ro­sla­va“ ali i sa oru­đa ko­ja su u to­ku no­ći pre­ne­se­na na tvr­đa­vu. Ru­si su po­go­di­li Mar­mo­no­vu za­mi­sao i ni­su na­pu­šta­li tvr­đa­ve. Ko­lo­na je bi­la uni­šte­na ar­ti­lje­ri­jom. Naj­že­šća va­tra po Fran­cu­zi­ma otvo­re­na je sa bro­da „Ja­ro­slav”, ko­ji je ne­pre­sta­no tu­kao kar­te­čom. Bli­sta­va po­bje­da vi­ce­ad­mi­ra­la Se­nja­vi­na pri­mo­ra­la je ge­ne­ra­la Mar­mo­na da se dru­gog da­na po­vu­če. Po ri­je­či­ma Bro­nev­skog je­dva ma­li osta­ci fran­cu­ske voj­ske uspje­li su se spa­si­ti. Fran­cu­ska ko­lo­na ko­ja je kre­nu­la put po­lo­ža­ja pod ko­man­dom vla­di­ke Pe­tra na­i­šla je na že­stok ot­por. U bor­ba­ma pr­sa u pr­sa, na nož, iz za­sje­de, na te­re­nu te­ško po­god­nom za ma­ne­vri­sa­nje ka­ko su na­vi­kli, Fran­cu­zi su do­ži­vje­li još je­dan po­raz. U bor­bu su stal­no uvo­đe­ne no­ve če­te Cr­no­go­ra­ca i Bo­ke­lja i ov­dje ni­je po­mo­glo ma­ne­vri­sa­nje fran­cu­skog ge­ne­ra­la. I Ru­si i Cr­no­gor­ci i Bo­ke­lji po­ka­za­li su iz­u­zet­nu hra­brost. Bro­nev­ski je pi­sao da je če­ta ru­ske voj­ske za­dr­ža­va­la ba­ta­ljon Fran­cu­za a ba­ta­ljon ege­ra (stre­la­ca) na­tje­rao u bjek­stvo fran­cu­ski puk. Na kra­ju da­na Fran­cu­zi su se po­vu­kli u Su­to­ri­nu. Još istu noć osta­viv­ši se­dam to­po­va po­vu­kli su se u utvr­đe­ni lo­gor kod Cav­ta­ta. Sna­ge vla­di­ke Pe­tra go­ni­le su ih do lo­go­ra na­no­se­ći im gu­bit­ke.
Fran­cu­zi su bi­li ne­moć­ni da po­ku­ša­ju vi­še bi­lo ka­kav pro­dor put Her­ceg No­vog. Bit­ka za Her­ceg No­vi 1806. go­di­ne jed­na je od naj­zna­čaj­ni­jih i naj­ve­ćih bi­ta­ka ko­je su se vo­di­le na pro­sto­ri­ma Bo­ke. Ne­sum­nji­vo da je ri­ječ o bli­sta­voj po­bje­di sna­ga pod ko­man­dom vi­ce­ad­mi­ra­la Se­nja­vi­na.
Ne­boj­ša Ra­šo


Pa­lje­nja i ubi­stva

Fran­cu­zi su za so­bom pa­li­li što su mo­gli. Za­pa­lje­na su se­la i pred­gra­đa Her­ceg No­vog, To­pla i Iga­lo. Za­pa­lje­na je cr­kva Sve­tog Ni­ko­le na To­ploj, ma­na­stir Pot­pla­ni­na u Ra­ti­še­vi­ni, čak je za­pa­lje­no i se­lo Žvi­nje, a nje­go­vi sta­nov­ni­ci po­bi­je­ni sa­mo za­to što su od­bi­li da po­mog­nu Fran­cu­zi­ma, iako se se­lo na­la­zi­lo na tur­skoj te­ri­to­ri­ji.


Opreč­ni po­da­ci

Po po­da­ci­ma ko­je je iz­nio Vla­di­mir Bro­nev­ski fran­cu­ski gu­bi­ci iz­no­si­li su oko 3.000 voj­ni­ka, ubi­jen je je­dan ge­ne­ral i 55 ofi­ci­ra, za­ro­blje­nih voj­ni­ka bi­lo je oko 1.300, za­ro­bljen je ge­ne­ral Bo­ve i 47 ofi­ci­ra, za­pli­je­nje­no je 50 to­po­va, ko­la sa hra­nom i mu­ni­ci­jom i 10 tran­sport­nih la­đa sa hra­nom i mu­ni­ci­jom. Po­da­ci o žr­tva­ma se raz­li­ku­ju kod za­ra­će­nih stra­na ali si­gur­no je da su Fran­cu­zi ima­li ogrom­ne gu­bit­ke. Ipak Mar­mon je ja­vio o po­bje­di fran­cu­ske voj­ske. Ja­vio je da je po­gi­nu­lo 350 Ru­sa, 211 za­ro­blje­no, po­gi­nu­lo 400 „se­lja­ka” dok su fran­cu­ski gu­bi­ci iz­no­si­li „25 po­gi­nu­lih i 130 ra­nje­nih”.